Захвалница
ЗАХВАЛНИЦА
Посебну захвалност упућујемо

Андриани Милуновић из Општине Лепосавић и Николи Радосављевићу из Спортско - туристичке организације општине Лепосавић на несебичној помоћи и доприносу у реализацији пројекта, као и Зорану Гарићу из Покрајинског Завода за заштиту споменика културе из Приштине са измештеним седиштем у Лепосавићу на уступљеним документима и Радољубу Кнежевићу и Гојку Миливојевићу из Лепосавића на сарадњи у реализацији пројекта.

Захваљујемо се и Епархији Рашко-призренској и Косовско-метохијској на Благослову, као и свим људима Лепосавића на доброј вољи, помоћи и искреном гостопримству.

Аутори     



Дигитална мапа културног наслеђа општине Лепосавић
израђена је уз подршку Канцеларије за Косово и Метохију
Владе Републике Србије
      Дигитална мапа          културног наслеђа  
општине Лепосавић
X
Небеске столице
Небеске столице
Локално становништво читав потез остатака античког археолошког локалитета и природних стена „Небеских столица“ назива „Црквине“.

Археолошко налазиште „Црквине“ датирају из касно античког (3. 4. век Нове ере) и ранохришћанског периода (5. 6. век Нове ере). На темељима старе хришћанске базилике у центру култног простора откривен је подни мозаик са изоморфним мотивима и сликом пауна, симболом васкрсења. Претпоставка је да се базилика налазила у склопу тврђаве из рановизантијског периода на брду Чучаица, јужно од „Небеских столица“.

„Небеске столице“ три стене природног порекла изнад локалитета „Црквине“ на надморској висини од 1913 м свој назив дугују „куму“ чувеном војводи Живојину Мишићу. Наиме, географско одељење Главног генералштаба Краљевине Србије у пролеће 1889.године организовало је топографско истраживање и премеравање државне територије за израду нове топографске карте. Мишић је добио задатак да изврши премер земљишта за секцију Брус, која се у том периоду граничила са Турском, као пратња додељени су му један сеиз, пет војника са пушкама и трубач. Драгоцену помоћ је имао од војника Саватија из села Кaзноваће, од кога је записао све називе на територији Бруса осим назива „Небеске столице“ изнад Белог брда (јужно од Сувог Рудишта) које је сам именовао посматрајући три огромне стене које су му се учиниле као три велике столице. На данашњим топографским картама задржани су сви називи које је Мишић у току премеравања Копаоника уписао, укључујучи и највиши, кота 1913 м, који је именован „Небеска столица“. Рад на Копаонику је остао Мишићу у незаборавној успомени. Ево његових запажања:....“Са својим пространим расплећинама Копаоник је најромантичнији део Краљевине Србије... Воде и дивних извора има на све стране.... Упознати Копаоник то значи упознати један од најдивнијих крајева наше отаџбине“.
ЛЕПОСАВИЋ Сочаница Лешак Остраће Јошаница Дренова Земаница Небеске столице Врачево Улије Церања Дубока Бистрица Бело Брдо Планиница Јариње Рватска Баре Гулије Дрен Црвени Добрава Борчане Лозно Копориће

Дигитална мапа културног наслеђа општине Лепосавић реализована је под покровитељством Канцеларије за Косово и Метохију са намером да широј јавности прикаже обрисе изузетног културног и духовног богатства овог краја. Основна намера и циљ дигиталне мапе јесте да буде подстицај за будућа истраживања, чувања и представљања богатог културног наслеђа општине Лепосавић, које ће се стално допуњавати новим садржајима. Надамо се да ће „културно осветљавање“ богатства културе и традиције Лепосавића, односно Косова и Метохије, а самим тим и Србије као целине и васколиког српског рода бити стожерна и стална активност институција и појединаца на неговању, чувању и изградњи српског идентитета и трајања.